И степенице и рукохват покрећу мотор и механизам преноса, а положаји уградње погонских точкова рукохвата су различити.
Обично брзина трчања рукохвата треба да буде иста као и степеница, али ће неизбежно доћи до мале грешке када се рукохват и степенице покрећу одвојено.
Такође је разумно дозволити брзо, а не споро. На крају крајева, структура људског тела одређује да је опсег кретања руке напред већи од оног на леђима. Другим речима, ако је рукохват спорији од степеница, а тело је уврнуто уназад, релативно је лакше стајати нестабилно.
Пошто је дозвољено да буде брз, а не спор, боље је да буде бржи.
Покретне степенице на станицама метроа често су дугачке десет или чак десетине метара. Чак и ако је рукохват за 1% бржи од педале, ваша рука се може извући за метар.
Структура рукохвата је жљебљена гума.
Затим размислите о томе како погонски точак покреће рукохват: рукохват је растегнут на погонском точку и покреће га трење
Због еластичне деформације материјала, због различите напетости у свакој области лука, неизбежно ће доћи до клизања (напон на излазном крају је мали, а каиш тежи да се скупља), степен затегнутости и оптерећење ће утицати на величину клизног лука, специфичан принцип можете сазнати о "пренос каиша + еластично клизање". Укратко, због постојања еластичног клизања (и других разлога), брзина ротације траке се не може потпуно прецизно контролисати, већ се може контролисати само у неком опсегу. Ово је физички неизбежно.